Ako planiraš da praviš kuću, zgradu ili bilo koji drugi objekat sa kosim krovom (jer krov je kruna svake kuće, što bi rekli Vojvođani, ili kako bih ja to rekao – kakva je to kuća bez krova u odnosu na ove kocke što ih sad prave :)), ono o čemu svakako moraš da vodiš računa je ventilacija krova. U ovom tekstu reći ću ti ono glavno: zašto i kako.

Zašto?? Pa, razloga ima i više nego dovoljno:

1. Termoizolacija krova (Spas od letnje rerne)
Da li znaš da crep, ili još gore lim, leti može da se ugreje čak do 80 stepeni, a vazduh ispod krovnog pokrivača ide i do 50 stepeni? Naravno da sve ispod tog krova "gori". Ako imaš neku staklenu ili kamenu vunu ili nešto slično, to pomaže, ali o tome ćemo posle. Ovde je stvar u tome da sama temperatura u potkrovlju ili sobi ispod krova može da bude viša za 5-6 stepeni. Sad, to vama možda i ne zvuči mnogo i strašno, ali verujte – to je razlika između nepodnošljive sparine u julu i prijatnog boravka u kući. Ventilisani krov može da spusti temperaturu ispod samog krovnog pokrivača čak i do 20 stepeni! :))

2. Dodatna hidroizolacija krova
Ventilirajući krov možete da uradite i tako što stavite ventilator ispod krovnog pokrivača :)), ali razumemo se da ja ovde ne pričam o tome, već o prirodno ventilisanom krovu. Odnosno, o prirodnom strujanju vazduha u kanalu između dve OSB ploče, od kojih su obe pokrivene vodonepropusnom folijom. Tako imate situaciju da, čak i ako krovni pokrivač malo procuri ili se stvori voda od kondenzacije, ona pada na donju foliju i dalje ide niz strehu napolje.

3. Ogromno produžavanje veka trajanja krova
Kada sam pričao o termoizolaciji, rekao sam da temperatura krovnog pokrivača leti može ići do 80 stepeni i da ispod njega sve gori. Ali ne brinite, zimi je još gore! Zimi iz grejane kuće topao vazduh ide gore (ako ti nije jasno zašto, možeš ponovo u 5. razred) i tamo se sreće sa hladnim spoljašnjim vazduhom. I eto ti kondenzacije, vlage i buđi koja će da pojede konstrukciju, izolaciju ili šta god je poštovani arhitekta stavio.

Ako imaš prirodno ventilirajući krov, kao prvo – vlaga neće ni da se stvara jer se spoljni i unutrašnji vazduh susreću u vazdušnom kanalu koji cirkuliše (takoreći, tu ubija promaja). Drugo, ako i dođe do neke kondenzacije, ona ide pravo niz strehu. Treće, vazduh u kanalu nije toliko topao, pa se sneg na krovu ne topi odozdo nego odozgo. Ako bi se topio odozdo, voda bi odozgo kapljično izlazila i bila zarobljena od snega, pa bi se zadržavala u vidu bara na tvom krovu. Ima tu i drugih stvari, ali praksa kaže da ventilirajući krov produžava vek trajanja pokrivača za 30-40 godina, a sama konstrukcija sa dobrom ventilacijom (odnosno mogućnošću sušenja) može da traje i 100 godina.

Kako??

U ovom slučaju slika govori više od hiljadu reči, ali ću onako "slobodno govoreći" da prođem kratko kroz proces. Krećući odozdo nagore:

• Rogovi i izolacija: Krećemo od krovne konstrukcije. Između rogova ide termoizolacija.
• Donja OSB ploča: Kuca se preko rogova (može 9 mm, može 11 mm – ionako služi samo da drži foliju, malo ukruti konstrukciju i bude donja ivica kanala).
• Prva folija: Obavezno ide paropropusna - vodonepropusna folija.
• Kontraletva: Drvena letva (3-5 cm) kuca se vertikalno, duž rogova. Ona pravi taj kanal.
• Poprečna letva: Kuca se horizontalno preko kontraletvi.
• Gornja OSB ploča: Minimum 15 mm debljine, da se krov ne bi ugibao kad padne sneg.
• Druga folija: Još jedan sloj paropropusne - vodonepropusne folije.
• Krovni pokrivač: Na kraju ide hidroizolacija (crep, lim, tegola).

Suštinski, vazduh ulazi u kanal na strehi i izlazi na slemenu.

Iz kategorije "Domaći stručnjaci" izdvajamo:

1. Zatvaranje rupa: Ne možeš da napraviš ventilacioni kanal, a onda zatvoriš otvore na slemenu i na strehi.

2. Naopaka folija: Ako si uzeo paropropusnu foliju, okreni je tako da donja strana bude paropropusna, a gornja vodonepropusna (a ne obrnuto!).

3. Pečurke vs Sleme: OK su ventilacione pečurke (odzračnici), ali ne možeš da porediš 4 otvora prečnika 15 cm na 100 kvadrata krova sa neprekidnim otvorom na celom slemenu. A i realno, slemenska ventilacija je 1000 puta lepša jer, kad je uradiš elementima od krovnog pokrivača, može da se i ne vidi. A ako baš želiš da uložiš pare u pečurke da bi komšija video da si radio ventilirani krov... pa makar izbuši te otvore na OSB ploči tamo gde stavljaš pečurke! Nisu one tu samo za ukras, nego vazduh tuda treba da prođe.

I za kraj...

Na kraju, ako si na ovu stranicu zalutao tako što se interesuješ kako da uradiš ventilirajući krov, moram ti priznati da si verovatno već pametniji od 90% onih koji sebe zovu građevincima bilo koje struke u Srbiji.

Ali te molim, ako su te isti ti ubedili da radiš ventilirajući krov na kraju sa crepom ili limom jer je tegola "sranje", da samo uzmeš u obzir sledeće: 80% krovova Amerike, Kanade i Rusije pokriveno je tegolom. Krovna konstrukcija za crep mora da drži 50 kg/m2 težine i pod tom težinom će propasti brže nego crep, pa ćeš morati za 30 godina da skidaš crep i rušiš ventilirajući krov da bi sanirao konstrukciju, i onda da vraćaš crep.

A tegola je teška svega 10 kg po kvadratu i ako propadne posle garancije od 30 godina, prekucaćeš je novom za narednih 30 godina. Brže i lakše se penje na krov i dovozi na lokaciju, brže se instalira, lakše reparira od lima i uklapa se u sve vrste krovova. A ako se uradi ovakva ventilacija krova, vek trajanja joj je daleko veći od fabričke garancije od 30 godina.

Velemajstor je posvetio 30 godina svog postojanja tegoli i lakim krovovima – pogledajte naš katalog i cenovnik tegole.

Nije Dnevnik, ali prijatno do sledećeg teksta!!